Koliko Srbija stvarno ima zlata? Da li su rezerve dovoljne za stabilnost dinara?

Politički potresi uvek otvaraju pitanje ekonomske sigurnosti građana. Dok Srbija čeka formiranje nove Vlade, neizvesnost podstiče zabrinutost zbog mogućih ekonomskih posledica – kretanja kursa evra, rasta cena goriva i osnovnih životnih namirnica, ali i redovnosti isplate plata i penzija tokom tehničkog mandata Vlade.

U kojoj meri politička neizvesnost može da utiče na finansijsku stabilnost zemlje? Koliko su devizne rezerve Narodne banke Srbije i finansijski sistem otporni na eventualne tržišne potrese?

Gosti u studiju Kurir televizije u emisiji "Puls Srbije vikendom" kod voditeljke Krune Une Mitrović koji su analizirali ekonomske rizike bili su Bojan Stanić iz PKS, Nemanja Antić, ekonomista, Borislav Brujić iz Udruženja menjača Srbije i Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

Domaća valuta i rezerve zlata

Usred političkih promena, među prvim reakcijama građana jeste odlazak u menjačnice, pa je Brujić analizirao da li postoji osnova za strah od slabljenja dinara.

- Ovih dana mnogo je veća potražnja. više se traži evro nego što se dosad to činilo. Mi sve činimo da građanima izađemo u susret i nadam se da ćemo doprineti da panike nema. U zadnje vreme se širi panika da su ograničeni građani na 250 evra, ali to nije istina. Postoje mali menjači koji nemaju velike kase i ne mogu da zadovolje sve potrebe, ali ima onih koji mogu. Nabavka evra kreće od nas menjača, a mi imamo potraživanje od poslovnih banaka, pa ponavljam da sve činimo i da nema potrebe za panikom. Mi smo servis građana i dolaze bolji dana, nadamo se da neće biti ovakvih trenutaka - započeo je Brujić.

Sa kolikim rezervama zlata NBS ulazi u period tranzicije i da li su one dovoljne da odbrane stabilnost kursa komentarisao je Stanić u studiju Kurir televizije.

- Zlato je samo deo deviznih rezervi, a ono je na rekordnom nivou, preko 30 milijardi evra. Samim tim, one jesu dovoljne da postoji stabilnost, ali se kurs ne brani samo tim deviznih rezervama. Naravno, uvek postoji rizik, trenutno je tranzicioni period, pa i veća odgovornost institucija u tehničkom mandatu. Ne bi trebalo da se širi panika, moramo da očuvamo ono što sada imamo, a to je stabilan ambijent. Mora da se obezbedi poverenje građana u sistem i da on postoji, da će biti stabilan i da ljudi neće da se brinu za pitanja koja postavljamo - govori Stanić.

Bogosavljević je analizirao rizik da trgovinski lanci iskoriste političku neizvesnost kako bi preventivno podigli cene i formirali tzv. tranzicione marže.

- U svim kriznim situacijama, trgovci su koristili šansu da povećaju cene mimo onog što su objektivni faktori koji utiču na nivo cena. To ne treba isključiti ni ovog puta - rekao je Bogosavljević.

Antić govori da investicija, ukoliko pređe 10 miliona evra, odmah spada u dugogodišnje investicije, pa su defakto spremni za promene vlade i dešavanja u određenoj državi.

- Mi u mikroplanu imamo trzaje, vidim da se insistira na nekom vakuumu od raspisivanja do formiranja, ali strane direktne investicije čim pređu 10 miliona, one to gledaju na period od deset i više godina. One su spremne na više vlada, na vanredne izbore, to je uračunato, oni to ne vide kao loše, već kao prirodni proces. Biznis i finansije, tokovi novca i tehnologije, umeju to da izbalansiraju.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)